Šta kaže struka o uslovima: Može li Srbija da zadrži gastarbajtere koji su se vratili u zemlju?

Pixabay
813

Srbija će se truditi da sačuva ljude koji su došli iz inostranstva. Tom porukom Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, obratio se nedavno građanima koji su zbog širenja kovida 19 u svetu i uglavnom zbog gubitka posla odlučili da se vrate u svoju zemlju, a kojih je, upravo prema njegovim procenama, oko čak 400.000. Time je očito želeo da ih ohrabri da, kada bude trebalo, izaberu Srbiju i svoju energiju ostave u otadžbini jer će se ionako, kako je precizirao, plate u Evropi drastično smanjivati. Povratnike je pozvao da „ovde rade i doprinose jer mogu imati bolji život nego u drugim zemljama”, kao i da će Srbija dobiti „na njihovom radu tri-četiri milijarde evra, a oni će zaraditi više nego što su doznake koje zemlja dobija iz inostranstva”, piše Politika.rs.

Da li Srbija zaista može da zadrži radnu snagu koja se, istina je, silom prilika na krilima korone, zbog gubitka posla, vratila u zemlju? Predstavljaju li baš ti povratnici veliki potencijal za razvoj domaće privrede u narednom periodu, mogu li Srbiju odsad da gledaju novim očima – kao poželjnije mesto za život i rad, u odnosu na zemlje iz kojih su došli pre dva meseca?

Zvanična statistika pokazuje da s epidemijom virusa korona nije došlo do znatnijeg rasta nezaposlenosti u Srbiji. Privreda je u znatnoj meri ostala funkcionalna, a program ekonomskih mera podrške dosad je doprineo očuvanju ekonomske baze. Ipak, privredna situacija u Srbiji, kako ističu u Privrednoj komori Srbije, kao i nivo zaposlenosti, u narednom periodu zavisiće i od brzine reotvaranja evropske privrede, kao i mogućeg drugog talasa epidemije.

Bojan Stanić, direktor Sektora za statističke analize, usluge i servise u PKS, smatra da državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu, koji su se usled gubitka posla morali vratiti u zemlju, predstavljaju veliki potencijal za razvoj domaće privrede.

– U pitanju su stručni kadrovi, s iskustvom u praksi, posebno u pogledu primene savremenih standarda u proizvodnji. Verujemo da će jedan deo njih odlučiti da za posao konkurišu u zemlji, u okviru građevinskih i prerađivačkih kompanija. Vlada Srbije planira da nastavi s infrastrukturnim projektima u okviru novog investicionog ciklusa, odnosno inicijative „Srbija 2025”, koja će zahtevati dodatni angažman domaće industrije i građevinskog sektora – otkriva Stanić. Ipak, za povratnike i radnike iz regiona, budući da Srbija ionako kuburi s nedostatkom radne snage, porast cene rada umnogome će doprineti atraktivnosti poslova u Srbiji.

“Hoćemo i deo ljudi koji je došao iz inostranstva da sačuvamo u zemlji. Da pokažemo da nam je stalo do njih”

– Makroekonomska i politička stabilnost, uz održiv rast tržišta, najznačajniji su uslovi za nastavak priliva stranih direktnih investicija (koji je rekordan u regionu), čime bi se stvorio dodatni prostor za upošljavanje radne snage, koja je trenutno mehanički uvećana povratkom dela radnika iz inostranstva. Aktuelni kreditni rejting Srbije, prema oceni agencije „Standard & Poor’s”, jedan je stupanj ispod investicionog nivoa. Postoje realne mogućnosti da Srbija u narednoj godini bude prva zemlja regiona koja će ući u investicioni nivo, što znači priliv dugoročnih investicija orijentisanih na proizvodnju više dodatne vrednosti – obznanjuje Stanić, i podvlači da bi privredni razvoj pratio i porast standarda koji znači atraktivnije uslove za život i rad.

– Vremenom će Srbija hvatati korak s mnogim članicama EU, odnosno smanjivaće se razlika u samoj ceni rada. Tako će i državljani Srbije imati izbor: povratak na privremeni posao u EU ili zaposlenje u domaćim kompanijama, što nosi brojne prednosti i za privredu Srbije i za pojedinca – uveren je Bojan Stanić.

Srbija je i ranije pokušavala da vrati svoje ljudi iz inostranstva, ali takve akcije nijednom nisu urodile plodom, barem ne u meri u kojoj se to očekivalo. Ljubodrag Savić, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da se u zemlji ništa ne dovodi do kraja, pa ljudi zato i nemaju dovoljno poverenja u Srbiju.

– Naša dijaspora ni ne računa ozbiljno na Srbiju, u smislu povratka i razvijanja biznisa. Ljudi se ovde uglavnom vraćaju zbog održavanja rodbinskih veza ili kada ostare, a svi oni koji su tamo negde dobro situirani uopšte i ne razmišljaju o povratku. Ljudi koji su zbog pandemije kovida 19 došli u Srbiju zapravo nisu ni mogli da biraju. Najveći broj njih je radio na turističku vizu, najteže i najniže plaćene poslove. Da su ovde imali bolju platu ili posao, oni ne bi ni išli iz zemlje, trbuhom za kruhom, tako da ne verujem da će svi oni želeti da ovde ostanu posle završetka kovid krize, nego će ponovo otići u svet, samo ako im se bude pružila prilika za to – uveren je prof. Savić.

Šta ako, ipak, požele da ostanu u Srbiji?

– Kad bi i pokušali da se oprobaju u nekom biznisu, morali bi da imaju neku ušteđevinu, a ne samo ideju koja će u narednih četiri-pet godina biti održiva. I država bi morala da im pomogne da prevaziđu taj period dok im biznis ne profunkcioniše. Zato se pitam koji je to mali biznis koji nije rizičan i u normalnim okolnostima, a kamoli u ovakvim prilikama. I, na kraju krajeva, nema Srbija toliki ćup iz kog treba da vadi novac kako kome zatreba – napominje prof. Savić, i dodaje da se otežavajuća okolnost krije i u našem sklopu nacije jer u Srbiji ljudi neće da rade bilo šta, iako postoji dosta poslova gde ima mesta za nove radnike.

– Recimo, ima posla u poljoprivredi, ali razumem ljude jer ne mogu da žive samo od sezonskih plata, od honorarnih i privremeno-povremenih poslova – dodaje on.

Zbog pandemije, nezaposlenost će se i dalje povećati. Neke privredne delatnosti, kao što je inostrani turizam, smanjiće broj zaposlenih i teže će se prilagoditi novonastalim uslovima. Pojedina radna mesta nestaće usled promena u načinu funkcionisanja privrede i društva.

Kako ističe prof. dr Vladimir Grečić, član Srpske akademije ekonomskih nauka i ekspert za migracije, dodatni faktor koji determiniše uslove na tržištu rada Srbije jesu i naši migranti povratnici iz inostranstva, čiji je broj procenjen na oko 400.000.

– Ekonomska logika sugeriše zaključak da će njihov pritisak na tržište rada dovesti do pada nadnica i plata koje su i ovako prilično niske. Ipak, hoću da verujem da je većina stanovništva namerena da povratnici svoje mesto pod suncem treba da traže u matičnoj državi, u saradnji s državom koriste sve podsticajne mere, u inostranstvu stečena znanja i veštine pokušaju da stave u službu srpskog privrednog prosperiteta, da oni koji poseduju sposobnost, volju i mogućnost pomognu da zemlja obnovi ekonomske veze s inostranstvom… – nabraja prof. Grečić, dodajući da Srbija ima šanse za uspeh, a koliko će ih iskoristiti zavisi od sijaset činilaca institucionalne prirode: javnih politika, ekonomskih odnosa s inostranstvom, poverenja povratnika u nadležne službe i obrnuto. Jer, kako dodaje, među povratnicima ima i potencijalnih investitora, pa su investiciona klima, sigurnost, poverenje, pravna država, oštrija borba protiv korupcije od posebne važnosti.

Da su razvojna snaga naše zemlje upravo naši građani, bez obzira na to da li se oni nalaze u Srbiji ili na privremenom radu u inostranstvu, podseća i Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.

– Znanja, iskustva i kontakti koji se razvijaju u drugim zemljama su izvanredna razvojna šansa, jer obogaćuju naš humani potencijal. Država će nastaviti da podržava razvoj okruženja za ulaganja i otvaranje novih radnih mesta, kako bi pomogla da ljudi ostanu u njoj. Upravo radni i fertilni period se poklapaju, tako da podsticajnim merama usmerenim na upravljanje migracijama istovremeno radimo i na unapređenju demografske slike Srbije, što je jedan od naših nacionalnih prioriteta – podseća Slavica Đukić Dejanović.

Vučić: “Ostanite u Srbiji, daćemo sve od sebe da pristojno zaradite”

Izvor Politika.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More