Balkanski očaj i nemačka potreba, odlazak iz Srbije postaje industrija prevara

Foto: pixabay
179

Nevena Pejić* je pre dve godine imala dobro plaćen, ali neobičan posao. Radila je u hotelu „Slavija“ u centru Beograda, premda nije bila ni sobarica ni recepcionerka. Tog leta je hotel bio popunjeniji nego inače. Neke prostorije su na brzinu preuređene u učionice. Iza teških zavesa, sedelo je više od stotinu ljudi i svakog dana, od osam ujutru do četiri popodne, Nevena ih je učila nemačkom jeziku.

„Ljudima je obećan posao, samo dok završe školu jezika. Za vreme škole bio je plaćen smeštaj u ‘Slaviji’, hrana, čak i nadoknada da budu tu. Dolazili su iz raznih krajeva, dosta iz Makedonije“, priseća se Nevena. Ali misija je, kaže, bila gotovo nemoguća – da se za četiri meseca od nule stigne do nivoa B1, piše DW.

„Ne znam kakav su ugovor potpisali, ali neki su vremenom odustajali, jer je cilj bio teško dostižan. To tvrdim kao nastavnica jezika. Počeli su da izbegavaju časove“, dodaje ova žena. „Neki polaznici su se žalili da ih je agencija prevarila, da su kod kuće ostavili porodice polažući sve nade u ovo.“

Onda je jednog dana sve prestalo. Agencija Artigum Management,koja je tvrdila da je „u vlasništvu poslodavca iz Nemačke“, otpustila je nastavnike i ostala im dužna šest plata. Kako je taj instant biznis model pukao?

Na brojeve telefona navodne vlasnice agencije više se niko ne javlja, šatra je spakovana, a Nevena Pejić je jedino čula da cirkus ponovo radi pod nekim drugim imenom.

Tržište teško stotine miliona evra

Balkanski očaj i nemačka potreba otvorili su prostor za novu branšu, čitavu industriju odlaska u kojoj se laktaju posrednici radne snage i njihovi „regruteri“ na terenu, škole jezika, savetodavci… Među svima vrebaju slatkorečivi prevaranti.

Prema podacima nemačke Savezne službe za zapošljavanje, u martu ove godine je 50.000 državljana zemalja takozvanog Zapadnog Balkana radilo u sektoru medicine i nege u Nemačkoj. To je oko 6.500 ljudi više nego godinu dana ranije.

Insajderi iz branše tvrde da je brojka i veća, da se godišnje uveze više od deset hiljada negovatelja sa ovih prostora, najviše iz BiH i Srbije, ali i sa Kosova, iz Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore. Balkanske bolničarke su tražena roba – one bi trebalo da krpe rupu u Nemačkoj gde će, prema najcrnjim procenama, kroz pet godina nedostajati 200.000 negovatelja.

Jedan veliki nemački lanac staračkih domova spreman je da plati između osam i deset hiljada evra kako bi doveo jednu negovateljicu. To nam je rekao šef odeljenja ljudskih resursa u tom lancu domova. Zvanični intervju su odbili uprkos ranijem dogovoru i nisu jedini koji bi radije da se o ovoj temi ne piše.

U nemačkim agencijama nam, kad se mikrofoni isključe, priznaju da neke klinike plaćaju više, sve do petnaest hiljada evra. Tu sumu agencije dele školama jezika i svojim regruterima, a ostatak je profit.

Prema našem istraživanju, branša je teška više stotina miliona evra godišnje i često podseća na Divlji zapad.

„Maltene trgovina ljudima“

U maloj kancelariji na periferiji Kelna, Kaj Simon se umorno osmehuje na takve priče. On je šef agencije IPP Health koja se broji među najveće koje posluju na Balkanu.

„Agencije obećaju ljudima nadrealne plate, kažu im da odmah mogu da povedu porodicu, a onda dođu u Nemačku“, priča Simon. „Ovde je hladno, pada kiša, porodica je daleko i ne može da dođe, plata nije kao obećana… to uništava ljude.“

„Ne ide da obećate ljudima sve i svašta, da ih presadite odande gde su im koreni, a onda se ispostavi da ste lagali. To je maltene trgovina ljudima“, kaže Simon.

Jedan drugi agent nam, pod uslovom da ne otkrivamo ime, priznaje da vrbuje ljude po bolnicama na Balkanu. Ima nekoliko medicinskih sestara koje nalaze klijente. „Ona me recimo nazove i kaže da ima tri koleginice koje bi u Nemačku. Ako to uspe, platim joj tristotinak evra po osobi.“

Krug se zatvara

Posrednici dobro znaju šta može da im pokvari računicu – ostaju praznih ruku ako ulože u školu jezika i rad sa kandidatom, a kandidat iz bilo kog razloga odustane pre potpisivanja ugovora sa nemačkim poslodavcem.

Zato kragujevačka agencija Pro Sert traži od kandidata potpis da će agenciji platiti tri hiljade evra ako odustanu od odlaska u Nemačku, pokazuje jedan ugovor u koji imamo uvid. Kandidat plaća kaznu i ako nađe posao na svoju ruku ili drugu agenciju da ga zastupa. Ili ako odbije dva radna mesta koja agencija ponudi.

Agencija Pro Sert posluje sa Dekra Akademijom – a to u ušima nemačkih poslodavaca mnogo znači. Krovni koncern te akademije, Dekra, ima godišnji obrt od 3,3 milijarde evra i bavi se mahom tehničkim pregledom vozila. Za Nemce je Dekra pojam ozbiljnosti.

Njihovu akademiju u Srbiji vodi Aleksandra Talić, a ona je, prema podacima iz Agencije za privredne registre, do aprila bila direktorka upravo agencije Pro Sert. Tako je krug zatvoren: Dekra u svojim centrima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu uči ljude jeziku, negovateljskoj teoriji i praksi, a Pro Sert ih šalje u Nemačku.

„Na kandidatima je samo da završe, uče i na kraju polože“, kaže nam Talić. O novčanoj kazni koja ljudima visi nad glavom tvrdi: „Ako ne postoji nijedan realan razlog da neki kandidat izvoljeva, moramo da postavimo tu granicu i da nateramo… odnosno više, da kažem, pomognemo kandidatu da odabere to što hoće.“

Velika seoba

Mario Reljanović, naučni saradnik beogradskog Instituta za uporedno pravo, nagledao se takvih i još gorih ugovora. „Postoje ugovori očigledno prevarnog tipa u kojima postoje skriveni troškovi za lice koje odlazi u inostranstvo i vrlo nepovoljni uslovi rada, znači 10 do 12 radnih časova dnevno, sedam dana u nedelji. To su uslovi koji ne samo da nisu u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji, nego nisu i ne mogu biti u skladu sa zakonodavstvom u Nemačkoj“, upozorava ovaj pravnik.

Da li posrednici ikada pomisle da pomažu veliku seobu koja godinu za godinom prazni Balkan? Posebno jer otvoreno priznaju da ih zanimaju najviše mladi, oni sa najviše demografskog potencijala. Kandidati stariji od 40 godina imaju drastično manje šanse.

Kaj Simon, šef kelnske posredničke agencije, poziva se na zaključke Svetske zdravstvene organizacije da balkanske zemlje imaju višak medicinske radne snage. Ipak, svestan je da taj basen nije bez dna. „Jasno nam je da će se to sledećih godina završiti – ne može da traje decenijama.“

A onda će, kaže, više dovoditi negovateljice sa Filipina.

*pravo ime poznato novinarima

**Ovo istraživanje omogućio je program „Reporters in the Field“ koji sprovode Fondacija „Robert Boš“ i medijska nevladina organizacija n-ost. Duža verzija teksta objavljena je u beogradskom nedeljniku Vreme.

Izvor DW
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More