Doktorantkinja biomedicinskih nauka u Njujorku Isidora Stanković: Stižu ohrabrujuće vesti o koroni!

Foto: printScreen/Fejsbuk Исидора станковић
262

Doktorantkinja biomedicinskih nauka u Njujorku Isidora Stanković kaže da naučnici svakoga dana sklapaju kockice o tome kako Covid 19 funkcioniše, a da naučni rad koji su juče objavili stručnjaci sa Univerziteta u Arizoni donosi ohrabrujuće vesti po pitanju stvaranja antitela u ljudskom organizmu na ovaj virus i pravljenja vakcine.

Još jedan sveži naučni rad pokazuje i da kada inficira organizam, koronavirus ruši prvu liniju odbrane našeg imunog sistema. Dok ne bude vakcine – nosite maske, perite ruke i držite distancu, poručuje Stanković.

“Samo ove nedelje objavljena su dva važna naučna rada koja pokazuju kako reaguje virus sa našim imunim sistemom. Prvi rad radili su naučnici sa Harvarda i on pokazuje, da kada inficira organizam, on onda ruši prvu liniju odbrane našeg imunog sistema. Naš imuni sistem luči proteine koje koristi kao signale da mu kažu da je virus u organizmu. Kod korone, on reaguje s proteinima i uništava ih na čak tri načina na molekularnom niovu što prethodno nismo videli kod drugih virusa”, rekla je Stanković za N1.

Ona je naglasila da to lekari mogu da vide kod težih slučajeva koronavirusa – potpuno odsutvo ovih signala proteina imunog sistema.

SZO još ne zna da li je korona virus nastao prirodnim putem

 

o juče, a uradili su ga istraživači sa Univerziteta u Arizoni, koji su istraživali imuni odgovor 30.000 ljudi na virus.

Stanković kaže da postoji nespecifični imunitet, u odnosu na bilo koju infekciju i specifičan imunitet, koji nastaje kasnije i razvija se u odnosu na virus.

Naučnici su, kaže, došli do saznanja da antitela koja su specifična za ovaj virus traju od pet do sedam meseci i oni veruju da je ovo bitno za pravljenje vakcine i da mogu da traju antitela godinu ili dve – što su ohrabrujuće vesti.

Objašnjavajući razlike koronavirusa u odnosu na grip, ona je rekla da virus gripa čine više virusa.

Korona i grip imaju različitu strukturu i različite načine na koje reaguju sa humanim ćelijama.

“Za sada znamo da je Covid 19 pet do 10 puta smrtonosniji od virusa gripa, ali i da koronavirus mnogo manje mutira nego virus gripa, što je dobra vest”, rekla je naučnica.

Naglasila je da grip mnogo češće mutira, a da koronavirus svakog meseca ima jednu do dve mutacije, koje nisu preterano bitne za virus, što su ohrabrujuće vesti.

Ipak, istakla je da je problem razlikovati simptome dva virusa u sezoni gripa, i da je zato bitno raditi precizne testove i široko testiranje.

Kaže i da je koronavirus RNK virus i da je terapije za njega teško napraviti jer je RNK nestabilan u odnosu na DNK.

“Zbog toga je s jedne strane jasno da je koronavirus teško mogao nastati u laboratoriji”, kaže Stanković i dodaje da bi, da postoje tehlnologije za modifikovanje RNK, one bile primenjene u lečenju drugih bolesti do sada.

Naglasila je i da lek za neku bolest, kada se napravi u laboratoriji, prođe od 20 do 50 godine dok ne dođe do apoteke, pa da se zato u ovom slučaju i radi skrining lekova koji su za druge bolesti.

Dodala je i da lekovi leče posledice virusa, a ono gde se nauka sada fokusira je obezbeđivanje imuniteta i sprečavanje da do virusa dođe – uz vakcine.

A dok se ne pojavi vakcina bitno je da nosimo maske, držimo distancu i održavamo higijenu ruku, kaže Stanković i dodaje da su u Njujorku uz poštovanje tih mera uspeli da četiri – pet meseci zadrže nivo infekcije ispod jedan posto.

Izvor N1
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More