Postoji li realan rizik po građane koji letuju u bivšim juguslovenskim republikama?

foto:pixabay
82

Odluka Kriznog štaba da od petka u 18 sati bude uveden nadzor nad putnicima koji se vrate iz inostranstva odnosi se, kako je rečeno, prvenstveno na građane Srbije koji se trenutno nalaze u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

“Najveći broj zemalja u Evropi u toku prethodne nedelje beleži rekordan porast u broju laboratorijski potvrđenih slučajeva virusa, a po učestalosti Crna Gora se trenutno nalazi na trećem mestu u Evropi. Hrvatska i BiH takođe su na visokom mestu, a to govorim jer je tamo najveći broj naših građana”, istakla je Darija Kisić Tepavčević nakon sednice Kriznog štaba na kojoj je doneta odluka o uvođenju nadzora nad povratnicima iz inostranstva.

Članovi Kriznog štaba izjavili su da će u naredna dva dana biti definisano kako će se tačno obavljati nadzor, dodajući da je izvesno da će svi koji se vraćaju u Srbiju morati da se u roku od 24 sata jave u neku od zdravstvenih ustanova koje će za to biti određene, kao i da nadzor neće podrazumevati ograničenje slobode kretanja.

Epidemiološka situacija trenutno je najlošija u Crnoj Gori, gde su na 100.000 stanovnika registrovana 332 aktivna slučaja, u Bosni i Hercegovini 206, a u Hrvatskoj 54.

“Kada su u pitanju zemlje u okruženju koje su veoma popularne za naše građane, bitno je istaći da je u ovom momentu daleko veća verovatnoća da na području tih zemalja dođe do infekcije virusom nego u našoj zemlji. Primera radi, u prethodne dve nedelje kumulativna verovatnoća obolevanja na području Crne Gore je bila 292 na 100.000 stanovnika. U Bosni i Hercegovini taj rizik je 94, u Hrvatskoj je 84, dok je u Srbiji taj broj ispod 15 na 100.000 stanovnika”, istakla je Kisić Tepavčević.

U nastavku možete pogledati trenutni presek stanja i kretanje epidemioloških podataka u poslednjih 14 dana u sve tri države, kao i uslove koje državljani Srbije treba da ispune da bi ušli u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu ili Hrvatsku.

Crna Gora:

Broj novoobolelih u Crnoj Gori konstantno raste od 31. avgusta, a najkritičnije je bilo 9. septembra kada je registrovano čak 219 novih slučajeva koronavirusa. U porastu je i broj aktivnih slučajeva, koji se utrostručio u odnosu na poslednji avgustovski dan – sa 714 skočio je na 2.085.

U poslednja 24 sata zabeležena su još 182 slučaja koronavirusa, dok su dve osobe preminule. Ukupan broj zaraženih od izbijanja epidemije u Crnoj Gori je 6.712, a od posledica koronavirusa preminulo je ukupno 120 osoba. Najkritičnija situacija je u Beranama, gde je, prema poslednjim zvaničnim podacima, broj aktivnih slučajeva na 100.000 stanovnika čak 1.283 – skoro četiri puta više od proseka na nacionalnom nivou.

Bosna i Hercegovina:

Broj novoobolelih u Bosni i Hercegovini u poslednjih 14 dana kreće se na nivou od oko 300 dnevno, izuzimajući 6. i 7. septembar, kada je evidentiran 121, odnosno 100 novih slučajeva koronavirusa. Blagi rast registrovan je i kad je reč o aktivnim slučajevima, čiji broj od 29. avgusta ne pada ispod 6.000.

Od poslednjeg preseka stanja, pre 24 sata, u Bosni i Hercegovini je potvrđeno 169 novih slučajeva koronavirusa, dok je od posledica infekcije preminulo devet osoba. Dosad je u BiH potvrđeno 23.635 slučajeva koronavirusa, preminulo je 705 osoba, a trenutno su aktivna 6.764 slučaja.

Hrvatska:

Broj novozaraženih na dnevnom nivou u Hrvatskoj počeo je da raste sredinom avgusta, da bi 3. septembra bio registrovan rekordan broj novih slučajeva (369) od početka epidemije u toj državi.

U poslednjih 14 dana broj novoobolelih u Hrvatskoj oscilira, uz tendenciju pada, pa je tako samo jednom nakon 5. septembra bilo evidentirano više od 300 novih slučajeva koronavirusa. U poslednja 24 sata otkriveno je 65 novozaraženih, što je najmanji broj još od 10. avgusta.

Broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj je 2.220, najviše u Splitsko-dalmatinskoj županiji (490) i Gradu Zagrebu (390), dok je epidemiološka situacija mnogo bolja u Istri, gde je trenutno registrovan 51 slučaj koronavirusa.

Uslovi za ulazak u Crnu Goru, Hrvatsku i BiH:

Najstrože uslove državljani Srbije moraju da ispune prilikom ulaska u Hrvatsku, nešto blaže kriterijume propisala je Crna Gora, dok za ulazak u Bosnu i Hercegovinu i dalje ne postoje nikakva ograničenja.

Državljani Srbije mogu da uđu u Hrvatsku ukoliko imaju regulisan boravak, uz obavezan zdravstveni nadzor, 14-dnevnu samoizolaciju/karantin. Ta mera se može skratiti na sedam dana ako lice o svom trošku uradi test po ulasku u Hrvatsku i isti bude negativan.

Lica koja putuju zbog turističkih ili drugih privrednih interesa, školovanja, neodložnih razloga (npr. vlasnici nekretnina u Hrvatskoj) ili drugih ličnih neodložih razloga, mogu ući u Hrvatsku bez obaveze samoizolacije, uz posedovanje negativnog PCR testa, ne starijeg od 48 sati.

Za lica u tranzitu nije potreban test, ali je neophodan dokaz da im je odobren ulazak u sledeću zemlju. Tranzit ne sme biti duži od 12 sati. Državljani zemalja EU i Šengena mogu ulaziti u Hrvatsku bez ograničenja.

Izvor N1
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More