Da li ste ovo znali o omiljenom srpskom keksu?

Foto/Printscreen/You Tube
499

POŽAREVAC – Iako se ponosimo „Plazmom“ kao autentičnim srpskim brendom i keksom koji vole svi, od 7 do 77 godina, izgleda da možda baš i nije tako.
Keks koji se slično zove, a skoro identično izgleda, „Plasmon“ izumeo je Italijan po imenu Cezar Skoti u Milanu, i to 1902. godine. Ipak, na srpskom sajtu „Plazma“, svima dobro poznat keks kompanije Bambi tvrdi da se u našim prodavnicama 1967. godine prvi put pojavila potpuno neočekivana i nikada viđena „Plazma“.
„Plasmon“ je keks koji sadrži istoimenu namirnicu, odnosno mleko u prahu. Izum je firme „Sindicato italiano del Plasmnon“, a danas je vlasnik te kompanije američka korporacija “Heinz“ koja proizvodi brojne druge stvari, poput ovsenih pahuljica i kakaa.

Cezar je bio jedan od najvećih trgovaca plasmonom – glavnim sastojakom plazme, a zapravo je izolat proteina dobijen iz mleka, pa samim tim predstavlja jedan od najboljih izvora proteina i dodaje se u najrazličitije vrste hrane. Namera mu je bila da ovu sirovinu plasira u što više proizvoda, a ciljna grupa su mu bila deca, trudnice i svi koji vode računa o svom zdravlju.

Ovaj keks je postao popularan početkom 20 – og veka i smatrao se zdravom hranom. Tako ga je u prehrani koristio čuveni Ernes Šekletom tokom svoje ekspedicije na Antarktik 1902. godine. Tada je napisao: „Imao sam pravi topli ručak. Ja sam kuvao, pomešao sam čokoladu, ekstrakt mesa ‘Bovril’ i „Plasmon“. Bilo je sjajno!“.

Varijacije ovog keksa su usledile tek 1915. godine u vidu digestivnih krekera. Čak su imali ideju da ga ponude britanskoj armiji kao keks koji bi služio pri oporavljanju vojnika tokom ratova.
A da nijedan istorijski događaj ne može da prođe bez Srbina, potvrđuje i ovo! Verovali ili ne, u Cezarovoj fabrici radio je Srbin po imenu Petar Tutavac, i u momentu kada je vlasnik fabrike preminuo, i kada ju je kupila američka kompanija „Heinz“, došlo je do masovnog otpuštanja radnika. Među njima je bio i Petar.

Poreklom iz Požarevca, vratio se u svoj rodni grad i poželeo da otvori fabriku sličnu onoj u kojoj je radio. Komunistička partija mu je to dozvolila, ali pod uslovom da fabrika bude državna. On je pristao, postao direktor, a potom napravio keks nalik na italijanski uz delimično izmenjen recept. Sem toga, sastojci od kojih se pravio „plasmon“ bili su u to vreme veoma skupi i morao je da pronađe zamenu za iste. Umesto plazme, koristio je sojino brašno, umesto prirodnog biljnog i maslinovog ulja, dodat je maslac sa hidrogenizovanom biljnom mašću, a umesto ječmenog slada, med i dekstrozu, dok je zamena za prirodnu aromu vanile bila vanilin.
Originalna plazma imala je slogan “Biscotti per bambini” (Keks za decu), pa je Petar predložio da se ovaj keks zove „Bambini“, sa čim se tadašnja vlast nije složila, pa je tako nastalo ime „Bambi“.

Tako je rođena fabrika “Bambi” 1967. godine, a logo se sam nametnuo – crtani lik Bambi koji je poznat svakom detetu.

Kada je početkom sedamdesetih Italijanski “Plasmon” saznao šta se dešava u Srbiji, tužio je fabriku “Bambi”. Kazna za kopiranje proizvoda je bila da keks ne sme da se izvozi u zapadnu Evropu ili Ameriku, ali da sme da se proizvodi u Srbiji.

Izvor Infobrif.rs bktvnews
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More