Srpski vojnik iz Prizrena koga je Amerika proglasila narodnim herojem Velikog rata

Umro je u 73. godini i sahranjen je u Čikagu, a još pre rata, Anđelko je u rodnoj Sredskoj, nedaleko od Prizrena, odakle je otišao u pečalbu, za svoje roditelje, braću i sestre, sagradio kuću

Foto: Prinscreen RTS
155

Među Srbima koji su hrabro branili svoju domovinu, a junaštvo pokazali i kao vojnici država u koje su se iselili, je i Anđelko Mandušić. Za podvige u Prvom svetskom ratu, odlikovan je Kongresnom medaljom časti i postao jedan od sedmorice Srba, koje je Amerika proglasila narodnim herojima Velikog rata.

Da je bilo po Velinkinom, Anđelko nikada ne bi ni omirisao barut, a kamoli rizikovao život da bi spasavao druge. Ali, kako nije dobio saglasnost svoje supruge, što je po vojnim zakonima SAD bilo neophodno, Anđelko se u dobrovoljce prijavio kao Džejk Aleks, izveštava RTS.

Anđelko Mandušić

Slavu je stekao na frontu u Francuskoj, gde je, spasavajući saborce, osvojio mitraljesko gnezdo, i to kundakom i bajonetom, kada je ostao bez municije.

“Spasio je svoj vod i zarobio 15 nemačkih vojnika i posle toga je proglašen herojem SAD. Čak se priča i da je bio i izuzetno blizak sa predsednikom Niksonom i da je kod njega išao nenajavljen”, kaže Dejan Zrnzević iz Sredske.

Dobio je najviše vojno priznanje SAD – Medalju časti, koju uručuje predsednik, a pred kojom salutiraju svi pripadnici oružanih snaga, uključujući i vrhovnog zapovednika.

“Pored američkog, dobio je i francusko i englesko i italijansko odlikovanje i odlikovanja koje mu je i kralj Petar Prvi Karađorđević dodelio. Ukupno ih je na prsima nosio trinaest”, kaže Stanislav Mandušić, rođak Anđelka Mandušića.

Umro je u 73. godini i sahranjen je u Čikagu, a još pre rata, Anđelko je u rodnoj Sredskoj, nedaleko od Prizrena, odakle je otišao u pečalbu, za svoje roditelje, braću i sestre, sagradio kuću.

Kuća Mandušića u Sredskoj, sagrađena pre jednog veka bila je nastanjena sve do 1999. godine. Sada, u postojbini heroja, u zaseoku Pejčići, živi samo jedna Srpkinja.

Mila Dumanović iz Pejčića u Sredskoj kaže da nikoga nema i da je samo ona tu od Srba.

I tragove junaka sa Šar-planine, brišu oni koji su odavde proterali gotovo sve srpsko. Ali, ono što je pobeđivalo u rukama Mandušića, nikada i nije bilo svetlo oružje, već srce i časna snaga pradedovskih zaveta – pa ime Srbina sa Kosova i Metohije, pred kojim su salutirali i najviši oficiri SAD, ostaje zapisano u istoriji.

Izvor rts
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More