Poražavajući rezultati istraživanja: Svaki treći učenik srednje škole u Srbiji patološki kockar

Tokom drugog polugodišta školske 2017/18. godine, "Batut" je u 101 osnovnoj i srednjoj školi u Srbiji realizovao istraživanje o zdravstvenom ponašanju dece školskog uzrasta, kao deo međunarodnog istraživanja

foto pixabay.com
131

Svaki treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji redovno se kocka, rezultati su istraživanja Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”.

Zavisnost od kockanja kod mladih javlja se postepeno. Na prvi pogled “bezazlen” tiket, slot aparati, rulet, odigrani iz puke dosade, a zatim “početnička sreća” koja kasnije prerasta u želju za još većim dobitkom… Nakon nekoliko dobitaka, obično sleduju gubici – što mladi često povežu sa “lošim danom, baksuznim društvom”, a onda kreće “vađenje”. Ulažu sve više i više novca, što pozajmljenog, što ukradenog, i pre nego što se svi osveste, dete je izraslo u patološkog kockara.

 

  • nestanak novca ili dragocenosti iz kuće
  • često odsustvo (škola, kuća)
  • razdražljivost
  • povlačenje u sebe
  • smanjena efikasnost u školi
  • zapuštanje fizičkog izgleda
  • napetost
  • sumnjivi izgovori

Prim. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, za “Blic” kaže da su rezultati istraživanja, u najmanju ruku, poražavajući.

– Sa pravnog aspekta imamo Zakon o igrama na sreću koji zabranjuje kockanje mlađima od 18 godina, što ukazuje da smo na polju sprovođenja zakona kao država doživeli totalni fijasko, i iskreno se nadam da će nadležni organi reagovati – kaže dr Mladenović.

On dodaje da su igre na sreću jedna od omiljenih razonoda u Srbiji, pogotovo muške populacije, te je društvena tolerancija prema kockanju svakako jedan od razloga ovakve statistike.

– Patološko kockanje spada u poremećaj kontrole nagona, to jest impulsa, te osoba ne može da odoli porivu da kocka, iako je svesna opasnosti po sebe i svoju okolinu. Imajući u vidu da je kockanje legalno, a moglo bi se reći čak i društveno prihvatljivo, ne čudi situacija u Srbiji gde je problem sa kockom više nego evidentan – ističe za “Blic” psiholog i psihoterapeut Jelena Manojlović, koordinator psihološkog tima SOS centra.

Rezultati istraživanja su pokazali da se, bar jednom tokom života, kockalo 34,6 odsto učenika prvih razreda srednjih škola, a u prethodnih godinu dana 27,5 odsto njih, sa većom učestalošću među dečacima.

– Do pre nekoliko godina naša dominantna klijentela bili su zavisnici od alkohola, a poslednjih nekoliko godina primarni pacijenti u Dnevnoj bolnici za bolesti zavisnosti su patološki kockari. U ovom trenutku oko 50 odsto naših pacijenata čine zavisnici od kockanja. Iako je po svim statistikama odnos muškaraca i žena patoloških kockara 3:1, muškarci čine 99 odsto lečenih patoloških kockara na klinici – priča dr Mladenović.

Jedan od razloga je, podvlači, stigmatizacija, pa se žene zavisne od kockanja izuzetno retko javljaju na lečenje.

Školski psiholog Marina Nadejin Simić kaže za “Blic” da, kada su u pitanju adolescenti, ako kockanje postane patologija, menjaju se i prioriteti, ali i odnosi sa okolinom.

– Toj deci prioritet više nije njihov hobi, sport, uspeh u školi, već kockanje. Oni tada postaju napeti, razdražljivi, a sve to se projektuje na odnos sa porodicom, nastavnicima, društvom – kaže Nadejin Simić.

Većina njih, dodaje, zna da kockanje nije socijalno poželjno ponašanje, pa svoju zavisnost u početku pokušavaju da prikriju.

– Međutim, ta bolest se teško leči. S obzirom na to da je sve okrenuto ka dobitku ili gubitku, potreba za sve većim rizikom raste – pa počinju da ulažu sve više novca. Na kraju to rezultira pozajmljivanjem – upozorava Marina Nadejin Simić.

– Neki od simptoma su: nestanak novca ili nekih dragocenosti iz kuće, često odsustvo od kuće, dugovi, preterana razdražljivost ili povlačenje od porodice, smanjena efikasnost u školi, zapuštanje svog fizičkog izgleda – dodaje psiholog i psihoterapeut Jelena Manojlović.

Izvor Blic.rs

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More